Zemlja bez tragova

buddha 7
U materici se jedni rađaju,
a zločinci u paklu;
na nebo dobročinitelji idu,
a pročišćeni zemljom bez tragova hode.
Dhammapada, 126
Kakvo god da je naše mišljenje o mogućnosti preporađanja, svakoga dana svedoci smo kako se rađamo u određenim stanjima uma i u njima umiremo. Jedno prijatno iskustvo, kada se vežemo za njega, stvara u nama osećaj da ćemo biti srećni zauvek. Kada se vežemo za neprijatno iskustvo, možda se osećamo kao da smo u paklu i kako će tako i ostati. Nedostatak prave perspektive znači da ne vidimo vezu između vezivanja za iskustva i gubljenja u njima. Čak i dobro za koje prianjamo odvešće nas u patnju. Kada jasno uvidimo da su sva iskustva ono što jesu — veselje osećamo prijatnim, tugu neprijatnom — i da nijedno iskustvo ne traje zauvek, tek tada zaista prigrlimo put pročišćenja. Oni koji su pročistili srce i um od svakog kompulzivnog vezivanja znaju stvarnost na način koji mu ostali možemo samo da zamišljamo. U njima bilo kakvo iskustvo ne ostavlja trag. Zato se njihova stvarnost može nazvati zemljom bez tragova.
S ljubavlju
monah Munindo
Advertisements

Najveća radost

list
Glad je najveća muka,
uslovljene stvari najveća patnja.
Onom ko ovo zaista razume,
utrnuće je najveća sreća.
Dhammapada, 203
Buda, naš učitelj, shvatio je kako je poznavanje prave prirode života izvor najveće sreće, a ne borba da zadovoljimo svaku svoju želju. Uslovljene želje postoje u svim bićima, onima oslobođenim, kao i onima koja su izgubljena i zbunjena. Naš duhovni rad sastoji se u tome da sve uslovljenosti vidimo onakvima kakve jesu — kao prirodnu aktivnost života — ali da tom aktivnošću ne budemo zarobljeni. Iskušenje sa kojim se suočavamo jeste pokušaj da se čvrsto držimo onih stvari koje su u skladu sa našim preferencijama, a otarasimo onih drugih. Ovaj uzaludan napor vodi do uvek novih razočarenja. U najboljem slučaju, možemo da svoje želje zadovoljimo s vremena na vreme. Dhamma nas uči da pravi put do istinske zadovoljenosti vodi preko napuštanja preferencija kroz razumevanjje; upravo je ispravno razumevanje to koje vodi do radosti.
S ljubavlju
monah Munindo

Dve vrste patnje

kornfild

Sećam se kada sam prvi put došao u manastir mog učitelja Ađan Ča, pogledao me je i rekao: „Nadam se da se ne plašiš patnje“. Odgovorio sam: „Kako to mislite? Došao sam ovamo da meditiram i pronađem unutrašnji mir i sreću“. Objasnio mi je da postoje dve vrste patnje. Patnja od koje bežimo zato što ne želimo da se suočimo sa istinom života i patnja koja dolazi kada smo spremni da prestanemo da bežimo od tuge i teškoća ovoga sveta. „Ova druga vrsta patnje će te odvesti do slobode“.

Džek Kornfild

Istrajan napor

budhha

Nepažnji se prepuštaju lude i neznalice,
a mudrac pažljivost k’o najveće blago čuva.

Dhammapada, 26

Možemo da posejemo kvalitetno seme, ali ako ga ne zalivamo ili štitimo od korova, mala je verovatnoća da će iznići u bilo šta vredno. Možemo investirati u poslednji tip kompjutera i instalirati najbolji softver, ali ako ne razvijemo veštine neophodne za korišćenje tog softvera, naša investicija biće uzaludna. Rezultat naših napora biva određen istrajnošću našeg napora. Ako s vremena na vreme dolazimo do uvida ili nekad odemo na meditaciju, sve to ima svoj značaj. Dodatnu korist iz toga izvlačimo održavajući sve vreme napor koji je odmeren, blag i konstantan.

S ljubavlju
monah Munindo